.svg){kind=logo}
Skraćena resica kod novorođenčadi, stanje u kojem je tanak komad tkiva ispod jezika (frenulum) prekratak, debeo ili zategnut i ograničava kretanje jezika i na taj način uzrokuje probleme sa dojenjem. Na primer, bebi sa zategnutom resicom može biti nemoguće da zahvati dojku, što rezultira:
Mnoge mame su iznenađene kada saznaju da “zapet jezik” njihove bebe može smanjiti laktaciju i proizvodnju mleka, ali to se zaista dešava kroz neke međusobno povezane biološke mehanizme u telu. Stvaranje mleka u maminom telu se oslanja na sistem ponude i potražnje: što beba više posisa mleka, to ga mamino telo više proizvodi. Ovaj biološki sistem kontrolišu dva ključna hormona: Prolaktin koji signalizira potrebu za mlekom i Oksitocin koji pokreće oslobađanje mleka tokom podoja.
Kada beba sisa, nivo prolaktina u krvi raste i stimuliše stvaranje mleka. Međutim, beba sa kratkom ili zategnutom resicom jezika koja ne hvata dobro i ne stvara potražnju, šalje pogrešne signale maminom telu da smanji stvaranje mleka, što dalje dovodi do smanjenja nivoa prolaktina i minimalne signalizacije za proizvodnju mleka. Konačno, postoji manja ponuda mleka, što dovodi do kraćih sesija dojenja, smanjenog nivoa oksitocina i smanjuje se ciklus ponude i potražnje.
Istraživanje pod nazivom Iskustva majki pri dojenju deteta sa skraćenom resicom pokazalo je da majke dojeći ovakve bebe mogu značajno uticati na sopstveno zdravlje, negativno utičući i na fizičko i emocionalno stanje, uključujući doživljavanje nesnosnog fizičkog bola, umora i nelagodnosti tokom godina dojenja. Nelagodnost i stres pri dojenju takve bebe takođe mogu ometati oslobađanje glavnog hormona koji je uključen u pokretanje oslobađanja mleka tokom hranjenja, oksitocina. Osim što je neophodan za oslobađanje mleka, istraživanje pod nazivom Oksitocin i rana interakcija između majke i bebe pokazuje je da oksitocin podstiče osećaj ljubavi i povezanosti između mame i bebe, a smanjeni nivoi mogu učiniti dojenje manje prijatnim za mamu, stvarajući negativnu petlju povratnih informacija.
Stoga je važno razumeti vezu između skraćene resice, dojenja i zdravlja majke. To je višestruki međusobno povezani biološki mehanizam u telu za koji je biodinamička kraniosakralna terapija jedinstveno rešenje pogodno za poboljšanje zdravlja i majki koje doje i njihovih beba tretiranjem:
Ove četiri oblasti biće detaljnije objašnjene u ovom tekstu.
BCST je nežna praktična metoda koja koristi lagani dodir za palpaciju i orijentiše se prema kranijumu (lobanji) i sakrumu (trouglasta kost u donjem delu leđa) kako bi se proverile membrane i pokretljivost cerebrospinalne tečnosti kranijalnog sistema.
BCST efikasno rešava blokade i ograničenja protoka celebrospinalne tečnosti (CSF) u kraniosakralnom sistemu i na taj način dovodi u ravnotežu centralni nervni sistem. Ravnoteža ili „homeostaza“ je ključna za zdravlje centralnog nervnog sistema (CNS) i zdravlje tela na sistemskom nivou, ukljčujući sposobnost za prepuštanje dubokom odmoru.
BCST se načelno bavi zdravljem kraniosakralnog sistema koji uključuje: cerebrospinalnu tečnost, fasciju i membrane koje se protežu duž kičme i povezuju sve između kraniuma i sakruma kao i samih kostiju kranijuma i sakruma ali i cele karlice.
Celebrospinalna tečnost je tečnost koja okružuje i hrani mozak i kičmenu moždinu i štiti CNS ublažavajući spoljne potrese.
Fascija je tanka fleksibilna ovojnica vezivnog tkiva koja okružuje i prožima i povezuje u jednu nedeljivu celinu svaku strukturu u telu uključujući kosti, mišiće, ligamente, tetive, zglobove, nerve, krvne i limfne sudove, organe pa čak i ćelije. Ograničenja fascije unutar kraniosakralnog sistema sprečavaju normalan protok cerebrospinalne tečnosti povećavajući pritisak na kičmene nerve što dovodi do zatezanja u vezivnom tkivu, kompresija u koštanom sistemu i drugde na periferiji... i to se ispoljava kao ukočenost vrata, bol u donjem delu leđa, hronični bol... ili na primer, skraćena resica sa ograničenim pokretima jezika.
Kraniosakralni sistem je okružen sa tri sloja membrana koje obuhvataju mozak i kičmenu moždinu i sadrži celebrospinalnu tečnost koja ih štiti. Temeljno načelo kraniosakralne terapije je: ne samo da palpacijom kraniosakralnog sistema može da se otkrije zdravlje centralnog nervnog sistema, već se nežnim terapeutskim dodirom mogu razrešiti ograničenja i revitalizovati funkcionisanje centralnog nervnog sistema i svih struktura koje ga podržavaju. Obratimo pažnju da srž kraniosakralnog sistema čine mozak i kičmena moždina odnosno centralni nervni sistem koji utiče na funkcionisanje endokrinog sistema i time utiče na proizvodnju važnih hormona mozga u hipofizi i epifizi. Prolaktin, signalni hormon za proizvodnju mleka, sintetiše hipofiza.
Fascija tankog omotača najudaljenijeg sloja membrane koja okružuje moždani sistem je fascinantna kontinuirana fleksibilna struktura koja takođe obavija i stabljiku hipofize. Unutrašnja povezanost je zadivljujuća! Dakle, svako ograničenje fascije ili naprezanje na stabljici hipofize može poremetiti kritičnu hormonsku poruku od mozga do žlezde, utičući na njenu funkciju a time i efikasnost stvaranja majčinog mleka.
Kraniosakralnom terapijom se oslobađa napetost u fascijalnom sistemu i poboljšava funkcionisanja svih žlezda i organa u telu. Preciznom palpacijom primenjenoj na najudaljeniji sloj membrane kranijalnog sistema može poboljšati proizvodnju, cirkulaciju i resorpciju celebrospinalne tečnosti, revitalizirajući fasciju koja okružuje hipofizu i osiguravajući njeno optimalno funkcionisanje.
Vredno je razumeti da BCST vidi endokrini sistem kao celinu i da je zdravlje celog sistema ono čemu se u terapijskom procesu teži. Tek kada je sistem u balansu, njegove pojedinačne funkcije i međuodnosi žlezda podržavaju celokupan organizam, i na fizičkom kao i na emotivnom i duhovnom planu. Ovde je hipofiza navedena u kontekstu zdravog lučenja prolaktina.
Oksitocin s druge strane se stvara u hipotalamusu a posteriorni lobus hipofize ga skladišti i izlučuje u sistem.
Oksitocin pored uloge hormona, preuzima i ulogu neurotransmitera u mozgu gde deluje na smanjenje nivoa stresa. Ovde je dakle jasno da samo u zdravom međuodnosu dve žlezde u sistemu možemo očekivati njihovu optimalnu funkciju. U stvarnosti proces je daleko složeniji. Nisu samo dve žlezde, već endokrini sistem kao celina razmenjuje signale, komunicira i neprestano se samo-reguliše, onda sluša signale iz nervnog i imunog sistema i opet se rekalibriše i utiče na druge sisteme.
Da ne preteramo sa kompleksnošću, pomenimo samo uticaj limbičkog sistema na endokrini i obrnuto. Limbički sistem je u središtu mozga. I pozicijom i evolucijski se nalazi između moždanog stabla i neokorteksa. To je naš emicionalni mozak, usko povezan sa našim odnosima i iskustvima koji se iz ovih odnosa razvijaju. U par crta:
U realnosti naših tela ne postoje jasno povučene granice između onoga što se u nauci u cilju savladavanja kompleksnosti celine organizma usitnjava u sisteme kako bi njegovi delovi i delići mogli da se proučavaju i lakše klasifikuju. Znamo da emocije utiču na hormone i obrnuto.
Kako upoznajemo međupovezanost nervnog i endokrinog sistema sve je razumljivija njihova međuzavisnost. Svaka pojedinačna funkcija tako postaje proizvod više sistema i funkcija sistema koje usklađeno rade na svakom pojedinačnom zadatku, koje je teško pobrojati, istovremeno.
BCST gleda ljudski organizam kao celinu i podržava ga u njegovim urođenoj težnji ka homeostazi. Kada je organizam u homeostazi, onda simptomi hormonske neravnoteže nestaju, rezultati nivoa oksitocina i prolaktina se optimalizuju... (na ovom mestu zaboravljamo svu nauku koja vredno radi u pozadini) i mama i beba opet mogu da se vrate najvažnijem poslu - povezivanju.
Balansirani neruro-endokrini sistem mame šalje poruku neuro-endokrinom sistemu bebe da je sve u redu. Beba postaje smirenija, opuštenija, bolje spava i jede... svi mogu da odahnu.
Istraživanja su pokazala da majke koje doje decu sa skraćenom resicom, obično trpe fizički bol, umor i nelagodnost tokom podoja. Kraniosakralna terapija radi na opuštanju mišićno-skeletnog sistema i otpuštanju obrazaca napetosti.
Važno je razumeti površine napetosti (bola) na tački slabe karike, koja nije uvek stvarna lokacija njenog korena. Simptomi i njihova lokacija ne ukazuju pouzdano ili tačno na stvarno poreklo bola, a fokusiranje na simptome donosi samo privremeno olakšanje. Međutim, kraniosakralna terapija može otkriti pravo poreklo bola i pomoći da se otpuste sva ograničenja fascije i na taj način omogući telu da se samoispravi i optimalnije funkcioniše. Ukratko, kraniosakralna terapija tretira obrasce unutrašnje napetosti i na taj način vraća telu njegovu sposobnost da se samostalno reguliše i konačno razreši bol u njegovom korenu.
Takođe, činjenica je da se majke koje doje mogu suočiti sa višeslojnim umorom i bolom zbog ogromnih metaboličkih zahteva (nedavnog porođaja, proizvodnja mleka), isprekidanog spavanja, stalnog nošenja bebe, hormonskih fluktuacija, mentalne opterećenosti i zabrinutosti za potrebe bebe 24/7 i pritiska da se sve uradi „kako treba“. Ako dodamo tome uobičajen izostanak adekvatne podrške okoline, manjka spoljnih i unutrašnjih resursa… to je mnogo, preplavljujuće i sve zajedno sa velikom emocionalnom i mentalnom iscrpljenošću, bolno je već i samo nabrojati sve ovo.
Tretman za niz problema sa kojima se majke koje doje obično suočavaju i podrška u dostizanju zdravog i otpornog centralnog nervnog sistema koji služi kao glavni oslonac i osnovni mehanizam za suočavanje sa izazovima majčinstva. Iz tog razloga, kraniosakralna terapija se bez premca ističe kao najbolji terapijski odgovor u ublažavanju patnje i umora kod majki koje doje. Kraniosakralna terapija je istinski holistički tretman i njen pristup je da telo osobe tačno zna šta treba da uradi ako prvo smanjite napetost, upalu i podstaknete duboku relaksaciju.
Majke koje doje bebu sa skraćenom resicom često su pod stresom, ponekad do tačke (nervnog s)loma, sa nervnim sistemom koji je zaglavljen u začaranom krugu bola i stresa.
Prirodno je da mame koje su se nedavno porodile vode računa o dobrobiti svoje bebe i brinu da li sve rade dobro, međutim, anksioznost koja se stvara iscpljuje. Kada se to dogodi, kao odgovor na stres, autonomni nervni sistem se „zaglavi“ u simpatičkom režimu. BCST deluje na balansiranje autonomnog nervnog sistema aktiviranjem parasimpatičkog ogranka kako bi se neutralisao stres, a centralni nervni sistem opustio i vratio u homeostazu, što onda rezultira adekvatnijim stvaranjem mleka. U procesu se kao indikator posmatra kvalitet Vagusnog tonusa, zbog njegove uloge povezivanja vitalnih organa i mozga i njegovog kapaciteta za samoregulaciju u stresnim okolnostima.
Pošto deluje kao komandni centar tela koji reguliše skoro sve, ravnoteža ili homeostaza centralnog nervnog sistema je ključna za mentalno i emocionalno zdravlje. Homeostaza obezbeđuje odgovarajuće nivoe neurotransmitera i robusnu komunikaciju između moždanih ćelija koje regulišu san, odmor, raspoloženje, pamćenje, učenje i odgovor na stres. Kada je homeostaza poremećena, odgovor na stres može da pređe u preopterećenje, što dovodi do anksioznosti, depresije, problema sa spavanjem, nemogućnosti koncentracije i drugih zdravstvenih tegoba.
Sesije BCST pomažu telu da dođe do homeostaze, što pomaže bolju emocionalnu regulaciju, kognitivne funkcije i opšte blagostanje.
Izraz „skraćena resica“ podiže niz pitanja koja zahtevaju pažnju terapeuta jer napetost i ograničenja koja potiču od skraćenja resice jezika mogu biti prisutni na drugim mestima u telu.
Na primer, bebe sa skraćenom resicom jezika imaju tendenciju da budu izbirljivije po pitanju hrane, sporo jedu, pljuju je, guše se dok gutaju čvrstu hranu i selektivne su prema hrani sa teksturom (tvrda ili meka, hrskava ili kašasta ili glatka ili grudasta).
Kao mala deca mogu imati poteškoća u govoru, teško im je da artikulišu glasove ili ne mogu da pomeraju jezik na dole, gore i sa jedne na drugu stranu.
Ili mogu pokazivati upadljivu asimetriju lica
…
Podizanje jezika i talasasto kretanje jezika stvaraju vakuum unutar usta koji izvlači mleko tokom dojenja. Ovo za bebe sa skraćenom resicom može biti izazov. Tako su uskraćene ključnog dela dojenja, doživljaja opuštanja do koga dolazi kada jezik dodirom aktivira nerve tvrdog nepca (svod usne duplje) proizvodeći umirujući učinak. Kraniosakralna terapija može revitalizovati pravilno funkcionisanje ovih pokreta neophodnih za bebu da crpi mleko iz mamine dojke.
Kraniosakralna terapija može pomoći u rešavanju osnovne napetosti koja sprečava da vaša beba dobro doji, do bilo kakvih problema sa varenjem i mišićno-skeletnim (pokretom jezika). Tretman se fokusira na opuštanje i mnoge bebe zaspe ili se jednostavno osmehuju tokom sesije. BCST nežno tretira strukture i tkiva u neposrednoj blizini centralnog nervnog sistema – i može da oslobodi kompresiju i napetost između lobanjskih kostiju glave, kičme i ključnih kostiju.
Kao što je ranije pomenuto, serija od 3 membrane koje okružuju kičmenu moždinu povezana je sa kostima glave. Ovaj membranski sistem je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću, koja okružuje, štiti i hrani mozak i kičmenu moždinu, ali takođe drži i prenosi napetost kroz vaše telo. Cirkulacija cerebrospinalne tečnosti unutar ovog sistema stvara ritmičku fluktuaciju. BCST procenjuje zdravlje i efikasnost tog ritma i nežnim podsticanjem može da poveća njen protok i cirkulaciju eliminišući blokade i okrepljujući nerve.
Povećana cirkulacija cerebrospinalne tečnosti može pomoći u normalizaciji bebinog centralnog nervnog sistema, vraćajući ga u ravnotežu i omogućavajući telu da se samo reguliše, uključujući probleme vezane za skraćenu resicu jezika. Terapeut radi u saglasju sa prirodnim ritmičkim pokretima bebinih struktura i tkiva da bi oslobodio ograničenja koja se drže unutar ovog membranskog sistema, vraćajući centralni nervni sistem u stanje homeostaze kako bi mogao da podstakne sve sisteme tela da efikasno funkcionišu.
Molimo vas da popunite upitnik i odgovorićemo vam u najkraćem mogućem roku.
